На Врањевцу

DSC_0200

 

DSC_0136

Фото. Мирослав Животић

Председник Републике Србије Томислав Николић открио је у недељу, 18. октобра, споменик палим ратницима у атару малоцрнићког села Кула, чиме је обележена стогодишњица битке на Врањевцу. Церемонија обележавања започела је освештањем споменика подигнутог у славу више од 23.000 официра, војника и цивила из Браничевског округа, страдалих у ослободилачким ратовима Србије од 1912. до 1918. године. Споменик је освештао епископ пожаревачко браничевски др Игнатије Мидић са свештенством.
DSC_0150
Потом су венце положили председник Републике Србије Томислав Николић, потпредседник Народне скупштине Верољуб Арсић, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, начелник Браничевског управног округа Александар Ђокић, градоначелник Пожаревца Миомир Илић, председници општина Браничевског округа и представници Удружења потомака ратника.

Обраћајући се присутнима председник Николић је истакао да је прошло више од сто година од отпочињања велике светске трагедије, Првог светског рата у коме је Србија изгубила трећину становништва. Такође, 6. октобра навршило се сто година од како је Бугарска ушла у рат и напала Србију.

DSC_0193Била је то епска борба за слободу, мир и независност у којој су српске реке и земља били натапани крвљу наших предака. Они који су претекли бранећи Србију од упада преко Дунава, изгинули су у неравноправној борби коју нису избегли, иако су знали да ће у њој оставити своје животе. Нажалост, прошло је и више од сто година, а они нису имали достојно место на које би им потомци дошли, запалили свећу и, сетивши се њихових подвига, добили снагу да наставе битку за слободу, мир и независност. Данас смо одужили дуг, поносни на наше заједничко дело. Коначно овде, на брду Врањевац повише манастира Брадача, откривамо споменик српским војницима и цивилима погинулим у ослободилачким ратовима 1912 1918. године. Изградња овог импозантног споменика окупила је осам општина Браничевског округа и бројне дародавце. Након читавог столећа, окупљени смо у жељи да одамо пошту онима који су погинули бранећи отаџбину. Са овога места опомињемо будуће генерације да не забораве своју историју и негују љубав и поштовање према јуначким прецима. Српски хероји и страдалници у Првом светском рату са ових простора сада имају споменик, када се већ не зна где су им гробови. Споменик достојан њихове жртве за веру и отаџбину подигнут је на овом месту, где су чудом природе остали очувани ровови у којима су дали животе за Србију.

 

Врањевац

Председници општина Браничевског округа

Данас водимо битку сличну оној која се на овом месту одвијала пре сто година, када је било сасвим извесно да је немогуће победити надмоћнијег непријатеља. Тада као и сада, ми се боримо упркос неизвесности, без страха, сложни и смирени, јер нас не обесхрабрује са ким водимо битку, већ нам снагу даје светиња коју бранимо. Отимање наше територије требало би да се заврши отимањем и уништавањем нашег духа, наше историје, нашег памћења. Да „тријумфује“ уласком тзв. Косова у УНЕСКО. Да ли су свесни шта раде? Зато данас улажемо надљудске напоре да добијемо битку за српску културну баштину на нашем Косову и Метохији. Међутим, то је једна битка. Једна, као и она вођена овде у Првом светском рату, коју нисмо  добили, али то је била последња тамна ноћ пред свитање. И данас ако изгубимо неку битку, нећемо изгубити част и понос, казао је председник Николић.

Председник Удружења потомака ратника 1912 1920. године општине Мало Црниће, Горан  Дачић је изнео податак да су књиге са свих 23.560 имена страдалих заливене воском и похрањене у унутрашњост споменика на Врањевцу. На свакој од 4 стране споменика налазе се подаци о   страдалима са подручја 8 општина   Браничевског округа. Пројектант  овог прелепог споменика је пожаревачки архитекта Живорад Животић, а реализацијом пројекта који је трајао три године и самом изградњом споменика руководило је Удружење потомака ратника 1912 1920. године.

 

 На видео снимку је грешка, брдо Врањевац је изнад манастира Брадача, а не изнад манастира Рукумија како је речено на снимку. С обзиром да немамо могућности да утичемо на видео снимак објављујемо га због важности догађаја.