Изаберите писмо
Организациона схема
регионална развојна агенција
Регионална развојна агенција Браничево Подунавље
КЗМ
Канцеларија за младе општине Мало Црниће
Мапа приступачности
Continental turs Kula

Reč Naroda 1.2.2011.

U organizaciji Udruženja književnika Srbije – Podružnice za Braničevski okrug i Biblioteke „Srboljub Mitić“ u svečanoj sali Skupštine opštine Malo Crniće prošle srede održana je svečana akademija u čast prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetitelja Svetog Save.

Na samom početku Svetosavsku himnu izveo je hor Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ – Odeljenje u Malom Crniću, a pozdravljajući goste, direktorka Biblioteke „Srboljub Mitić“, Zorka Stojanović je istakla da ovakva okupljanja treba da potraju što duže, jer se na taj način neguje mladost. Inače, Podružnica je u protekloj godini imala veoma zapažene rezultate, bilo je mnogo nastupa i pet novih naslova koja su se pojavila pod njenim zaštitnim znakom i Biblioteke „Srboljub Mitić“.

Hilandar, najveća riznica srpskog duha

Besedu o Svetom Savi kazivao je pesnik iz Požarevca Dragan Jacanović: „Sveti Sava je veliki dečji svetac i ne bez razloga tvorac Svetosavske himne je ubacio stih koji kaže: „Sveti Sava decu voli i za njih se Bogu moli“, jer oni su budućnost i na njima svet ostaje. Svoju priču o Svetom Savi, ja bih krenuo upravo od rođenja, tačnije od krštenja. Kad je kum Božjom promisli, a istorija nije zabeležila ko je kršteni kum Svetoga Save, krštavao trećeg sina velikog župana Stefana Nemanje, dao mu je ima Rastko, da bude kao hrast, a hrast je u zemlji Srbiji najmoćnije, najtrajnije, najpostojanije drvo. Njime su Srbi obeležavali prostor na kome su živeli, pod hrastovima su se molili Bogu, pod hrastovima su donosili najvažnije odluke, pod hrastovima su Srbi digli i Prvi i Drugi srpski ustanak i mnogo drugih odluka doneto je upravo na takvim mestima. A krštenje je božanski čin i kada kum da ime detetu, on mu odredi imenom sudbinu i budućnost.

Sveti Sava je bio toliko mudar i toliko dalekovid, da je na vreme otišao u Svetu Goru i zamonašio se, kao mlad čovek pun duha, energije i snage. On je uspeo da ubedi oca da pođe njegovim stopama i da podignu lavru hilandarsku, najveću riznicu srpskog duha, srpske duše, najveću riznicu tapija srpskog postojanja uopšte. Ako izgubimo Hilandar, mi kao da nismo ni postojali. Nažalost, mi vrlo malo znamo o njemu i vrlo retko se setimo Hilandara. Hilandar je u srpskoj kulturi prisutan po skromnom znanju arhitekture, građevine i po takođe skromnom znanju ikona koje se čuvaju tamo. Ali Hilandar nije to, Hilandar čuva one knjige staroslavne, o kojima se govori u pesmama. Ne znam da li je ijedna knjiga hilandarska, staroslavna prevedena u novijoj, dvovekovnoj srpskoj istoriji, da li Srbi znaju šta piše u hilandarskim letopisima, koje više od osam vekova monasi strpljivo pišu i beleže.

Sveti Sava je Hilandar podigao daleko od matice zemlje, znao je, rekao je, zapisao je, da nam je kuća na vetrometini, na najvećem raskršću između istoka i zapada, severa i juga. On je uspeo snagom duha da pomiri istok i zapad, sever i jug. Bio je mudar, mnogo je putovao i imao vremena da stigne gde god je trebalo. Zamislimo samo šta bi bilo, da Hilandar nije na Svetoj Gori, da li bi išta od onoga šta se tamo nalazi bilo sačuvano? Verujte da su i drugi srpski manastiri imali riznice, imali tapije postojanja, ali od toga je sačuvano ili malo, ili nimalo. Ja sam se dugo vremena pitao, da li je Sveti Sava prošao zemljom braničevskom. Istoričari nisu zabeležili trag, ali je veliki putopisac, etnolog i arheolog Feliks Kanic, koji je pre oko jednog i po veka prošao više puta Srbijom uzduž i popreko i kroz naš kraj, ostavio čitav niz dokumenata o nama, o našoj kulturi, o našim tragovima. I on je, iako stranac, za pećinu isposnicu u Gornjačkoj klisuri pored manastira Blagoveštenja napravio skicu i na nemačkom jeziku zapisao da je to isposnica Svetog Save. Ja sam se opredelio da idem dalje u svojim istraživanjima Feliksovim tragom i možda ću imati sreće.

“Brat je mio, ma koje vere bio”

Danas se Sveti Sava ponovo javlja nama. On je ostavio čitav niz pouka i poruka. Pomenuo bih samo par njih: „Da je brat mio, ma koje vere bio“. Tu maksimu nema nijedna druga, sem srpske pravoslavne vere i „Ko neće brata za brata, imaće tuđina za gospodara“. Sveti Sava je najomiljeniji narodni svetac, svakodnevno prisutan u životu, jer on je Srbe naučio svemu. On nas je naučio da je bolje kad je vreme za Božić i Svetog Savu kužno, nego da je južno, jer ako Sveti Sava ledi, letos će Bog da medi. Ovo vreme u kom se sada nalazimo obećava i moramo da verujemo da će sledeće godine biti bolje. Evropskoj i svetskoj nauci trebalo je 800 godina da sagledaju najveći problem današnjeg čovečanstva koji su krstili globalno zagrevanje, a to je Sveti Sava rekao pre osam vekova“.

U kulturno – umetničkom delu programa nastupili su učenici nižih razreda Osnovne škole „Moša Pijade“ Malo Crniće, a muzičke numere na harmonici izveli su Aleksandar Đurić i Igor Stević. Stihove o Svetom Savi kazivale su Anica Nikodijević, Stefana Nikolić i Jovana Nikodijević, a izvorne narodne pesme otpevale su Sanela Mitić, Nataša Pavlovski i Slobodanka Milić. U nastavku, svojim pesmama predstavili su se pesnici Podružnice UKS za Braničevski okrug: Bratislav Bata Golić, Dragoslav Živadinović, Dragan Stanojević, Rade Obradović, Dragan Jacanović, Živojka Milić, Zlatija Radovanović, Boban Paunović, Varadina Obradović, Antileta Živković i Zorka Stojanović.

Svečanosti su prisustvovali predsednik opštine Malo Crniće dr Esidol Perić, zamenik predsednika opštine Miodrag Draganče Marković i zamenik predsednika Skupštine opštine Branislav Radovanović.

Електронске грађевинске дозволе
Email
Email za mesne kancelarije i sluzbenike
Email за службенике и месне кацеларије
„Пази друге, мисли на себе!
Архива